Pronađeni komentari: 28

Požar na Ćemovskom polju: usmeni ugovor, prije formiranja Uprave policije kao samostalnog organa, zaključili MUP i AMSCG

Povodom izjave za koju je u medijima prenešeno da je nezvanično dobijena iz Ministarstva unutrašnjih poslova a u kojoj se navodi da je Uprava policije navodno odgovorna za štetu nastalu u požaru na Ćemovskom polju, u kojem je prije dva dana oštećeno i uništeno više stotina vozila, obavještavamo vas sljedeće:

Ugovorne strane u usmeno zaključenom ugovoru o skladištenju privremeno oduzetih vozila na lokaciji na Ćemovskom polju bile su Auto moto savez Crne Gore sa jedne i Ministarstvo unutrašnjih poslova sa druge strane.

Ističemo da je predmetni ugovor između AMSCG i MUP-a usmeno postignut prije formiranja Uprave policije kao samostalnog organa državne uprave.

Od dana zaključenja tog usmenog ugovora pa do danas MUP, odnosno Uprava policije je koristila predmetnu lokaciju za skladištenje vozila pod uslovima i na način kako su to ugovorne strane - MUP i AMSCG predvidjele i detaljno ugovorile usmenim ugovorom.

Naglašavamo da Uprava policije, odnosno pravni sljedbenik MUP-a u policijskim poslovima i zadacima (od kada je Uprava policije postala poseban organ), nije sa AMSCG zaključivala, usmeno ili pismeno, naknadne izmjene i dopune pomenutog usmenog ugovora, odnosno aneks ugovora.

Iz toga proizilazi da MUP a ne Uprava policije ima prava i obaveze koje proističu iz navedenog usmenog ugovora između MUP-a i AMSCG.

S poštovanjem,

P O R T P A R O L
Tamara Ralević

Добродошли на интернет презентацију Управе саобраћајне полиције у Министраству унутрашњих послова Републике Србије.



Сврха полицијског рада у области безбедности саобраћаја је заштита организованог функционисања друмског саобраћаја и заштита грађана и материјалних вредности у процесу превожења.



Саобраћајна полиција заштиту безбедности у саобраћају оставарује применом права, односно уоквирује право и безбедност.








Примарни вид заштите остварује у непосредној контроли саобраћаја, директним мерама безбедности које морају бити примерене опасности и спречавању индивидуалних ризика. С обзиром да контролу саобраћаја обавља непосредно на путу, уз решавање најсложенијих саобраћајно-безбедносних ситуација, веома често мора да отклања и ублажава последице: нефункционисања појединих саобраћајно-безбедносних субјеката, неразвијене путне инфраструктуре, неуређеног техничког регулисања саобраћаја и бројне друге проблеме.



Интернет презентацијом желимо да Вам пружимо конкретне информације о планирању, организацији и начину спровођења послова саобраћајне полиције и да Вам на овај начин приближимо безбедност саобраћаја на подручју Републике Србије.Saobraćajna policija Srbije

Ovu operativnu akciju pod radnim nazivom “Helikopter” je na konferenciji za novinare najavio pomoćnik direktora policije i rukovodilac Sektora opšte nadležnosti Nikola Janjušević, pišu “Vijesti“.

On je objasnio da će, kao i prošlog leta, starešine saobraćajne policije obavljati nadzor na putevima, uz upotrebu helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova i javne uprave. Akcije će biti izvođene u vreme smena turista i u danima vikenda, kada je najveća frekvencija automobila na magistralnim putevima.

“Crna Gora je bezbedna turistička destinacija, na šta ukazuje i smanjena stopa kriminaliteta, kao i prekršaja iz oblasti javnog reda i mira i saobraćaja”, rekao je Janjušević i naglasio da je u prvih šest meseci ove godine na drumovima stradalo 19 osoba, a u istom periodu prošle godine 42. To znači da je procenat smanjen za 55 odsto.

Zahvaljujemo se http://swarovskimania.com/

Janjušević je izrazio očekivanje da će i u delu kaznene politike doći do poboljšanja, jer 1. septebra stupa na snagu novi Zakon o prekršajima, a formirana je i radna grupa koja će se baviti izradom Nacrta novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine.

Rukovodilac Odseka za bezbednost saobraćaja Dragan Klikovac kazao je da je došlo do poboljšanja u toj oblasti po svim parametrima.

“U prvih šest meseci dogodilo se 3.786 saobraćajnih nezgoda na putevima, što predstavlja smanjenje od 10 odsto. Broj povređenih 930, na istom je nivou kao lani, ali izuzetno značajno je smanjenje broja teže povređenih (8,4 odsto), kojih je bilo 186“, naveo je on.

Klikovac je najavio pojačane kontrole na svim putnim pravcima, posebno kada je u pitanju kontrolisanje u pitanju akcija “Alkohol”.

Akcije će biti izvođene u vrijeme smjena turista i u danima vikenda, kada je najveća frekvencija automobila Crnogorski saobraćajci od ponedjeljka će i iz vazduha nadzirati drumove i patrolama izdavati naredbe, koje neodgovorne vozače treba zaustaviti i sankcionisati.

Ovu operativnu akciju pod radnim nazivom “Helikopter” je na konferenciji za novinare najavio pomoćnik direktora policije i rukovodilac Sektora opšte nadležnosti Nikola Janjušević.
On je objasnio da će, kao i prošlog ljeta, starješine saobraćajne policije obavljati nadzor na putevima, uz upotrebu helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova i javne uprave.

Akcije će biti izvođene u vrijeme smjena turista i u danima vikenda, kada je najveća frekvencija automobila na magistralnim putevima. U prvoj polovini godine registrovano šest mrtvih, a u istom periodu prošle godine 14
On je tom prilikom naglasio da je Crna Gora bezbjedna turistička destinacija, na šta ukazuje i smanjenje stope kriminaliteta, kao i prekršaja iz oblasti javnog reda i mira i saobraćaja.

On je naglasio da je u prvih šest mjeseci ove godine na drumovima stradalo 19 osoba, a u istom periodu prošle godine 42.

To znači da je procenat smanjen za 55 odsto, odnosno da je mrtvih više nego duplo manje.

Janjušević je izrazio očekivanje da će i u dijelu kaznene politike doći do poboljšanja, jer 1. septebra stupa na snagu novi Zakon o prekršajima, a formirana je i radna grupa koja će se baviti izradom Nacrta novog Zakona o bezbjednosti saobraćaja, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine.

Od januara izdato 29.505 naloga za naplatu novčanih kazni ili 39,6 više nego prošle godine
Rukovodilac Odsjeka za bezbjednost saobraćaja Dragan Klikovac kazao je da je došlo do poboljšanja u toj oblasti po svim parametrima.

“U prvih šest mjeseci dogodilo se 3.786 saobraćajnih nezgoda na putevima, što predstavlja smanjenje od 10 odsto. Broj povrijeđenih 930, na istom je nivou kao lani, ali izuzetno značajno je smanjenje broja teže povrijeđenih (8,4 odsto), kojih je bilo 186“, naveo je on.

Glavni grad - 50 odsto bezbjednosnih problema

Klikovac je najavio pojačane kontrole na svim putnim pravcima, posebno kada je u pitanju kontrolisanje u pitanju akcija “Alkohol”. Na njegovu najavu nadovezao se i Janjušević koji je objasnio da je, prema policijskim analizama, u 60 odsto slučajeva, uzrok nezgoda sa tragičnim ishodom, bila vožnja pod dejstvom alkohola.

“Kada je u pitanju ova akcija, 3.390 osoba je u prvih šest mjeseci uhvaćeno u vožnji pod dejstvom alkohola, što predtsvlja povećanje za 24,2 odsto, ali zbog obimnih aktivnosti, koje se preduzimaju po ovom pitanju. Međutim, koncentracija alkohola kod skoro svih učesnika, koji su nađeni da upravljaju vozilima je znatno niža nego što je to bio period u prethodnim godinama”, naglasio je Klikovac.

On je saopštio da je u prvoj polovini godine izdato 29.505 naloga za naplatu novčanih kazni ili 39,6 više nego prošle godine. Podnijeto je 38.212 prekršanijih prijava ili 6,6 odsto više nego lani, dok je privremeno oduzeto 10.379 vozačkih dozvola ili 11,9 % više u odnosu na prošlu godinu.

Glavni grad čini 50 odsto ukupne bezbjednosne problematike, a šef podgoričke saobraćajne policije Ilija Janjušević , takođe je izrazio zadovoljstvo postignutim rezultatima.

Ti rezultati su po njegovoj ocijeni doprinijeli da se smanji broj mrtvih u saobraćajnim nezgodama. Tako je u prvoj polovini godine registrovano šest mrtvih, a u istom periodu prošle godine 14.

Zahvaljujemo se dnevnom listu Vijesti.

Za prvo pola godine značajno smanjen broj tragedija na crnogorskim putevima - saobraćajna policija za ljeto najavila pojačanu kontrolu iz zemlje i vazduha

Posebne akcije policije od 3 do sedam ujutro

Više nego duplo manje poginulih na drumovima - bilans je tragičnih brojki na crnogorskim drumovima gdje je je od početka godine poginulo 20 osoba, za razliku od prošle godine, kada se crna brojka zaustavila na 42.

Rukovodilac Sektora opšte nadležnosti i pomoćnik direktora policije Nikola Janjušević naveo je da ove cifre pokazuju da je broj mrtvih smanjen više nego duplo, odnosno za 55 procenata.


“To je zbilja odličan rezultat i daje nam nadu, odnosno sigurnost da ćemo u narednom periodu uspjeti da istrajemo i doprinesemo smanjenju broja mrtvih na crnogorskim cestama”, optimističan je Janjušević.

Alkohol uzrok kod više od 60 odsto udesa

On je podsjetio na niz operativnih aktivnosti saobraćajne policije, od kojih je akcija “Alkohol” stalnog karaktera.

“Razlog za njeno aktivno sprovođenje je analiza saobraćajnih nezgoda, koja pokazuje da je upravo alkohol bio uzrok kod više od 60 odsto udesa sa smrtnim ishodom“, naveo je on i dodao da će policija nastojati da sankcioniše uglavnom najteže prekršaje - neprilagođena brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, preticanje kolone vozila, preticanje u tunelu i na punoj liniji...


Upravo zbog tih prekršaja, kako je objasnio, saobraćajci su u proteklom periodu oduzeli veliki broj vozačkih dozvola. Samo za tri dana vikenda, u posljednjih mjesec dana, oduzimano je preko 200 dozvola.

“Ovo je pokazatelj koliko je saobraćajna policija aktivna na terenu i tako će biti i tokom turističke sezone”, poručio je pomoćnik direktora policije.

Do Budve vreba čak sedam patrola

Tokom minulog vikenda ko je magistralom krenuo iz Podgorice ka Budvi, imao je priliku da se susretne sa čak sedam saobraćajnih patrola. To je znak da je za policiju počela ljetnja turistička sezona.

I ovog ljeta, kao i prošlog prisustvo saobraćajnih policajaca biće pojačano, a po potrebi će se za kontrolisanje prometa automobila na drumovima i praćenje vozača, koji ne poštuju saobraćajne propise, koristiti i policijski helikopteri.

I ovog ljeta, kao i prošlog prisustvo saobraćajnih policajaca biće pojačano

Rukovodilac Sektora opšte nadležnosti i pomoćnik direktora policije Nikola Janjušević objasnio je da težište pojačanih kontrola nije na sprovođenju represije, već da sačuvaju vozače od samih sebe, ali i od drugih neodgovornih učesnika u saobraćaju.

Policija će posebno sa budnom pažnjom kontrolisati pune dionice na kojima je veća frekvencija turista. Međutim, ove godine nije planirano dijeljenje flajera na graničnim prelazima sa mapom na kojoj su obilježene takozvane “crne tačke”, odnosno mjesta poznata po čestim saobraćajnim nezgodama.

“Ovog ljeta ćemo imati veće prisustvo patrola saobraćajne policije, tako da će turisti koji budu posjetili Crnu Goru, odmah na graničnom prelazu biti informisani od službenika granične policije i od saobraćajne policije o opasnim dionicama njihove maršrute”, pojasnio je on.

Janjušević je naglasio da će na mjestima, gdje su se proteklih godina događale saobraćajne nezgode sa fatalnim ishodom, patrolirati policija i to sa rotacijom i svjetlosnom signalizacijom.

“Te akcije biće sprovođene posebno od tri do sedam sati ujutro i to posebno u rejonu od Podgorice ka Bijelom Polju i Budvi.

Uprava policije je i ove godine formirala operativni štab “Ljeto 2011”, kako bi se turistička sezona što bezbjednije odvijala

U tom vremenskom intervalu vozači su obično umorni i pospani, a patrole će biti prisutne da bi im skrenule pažnju i 'razbudile' ih”, kazao je prvi čovjek crnogorske uniformisane policije, i podsjetio da su umor i nagla promjena nadmorske visine na dionici od Crkvina prema Dromiri (put Podgorica - Kolašin), izazivali pospanost kod vozača, a onda i saobraćajne nezgode, od kojih su neke bile tragične.

Pomagaće kolegama na primorju

Uprava policije je i ove godine formirala operativni štab “Ljeto 2011”, kako bi se turistička sezona što bezbjednije odvijala, kako kada je u pitanju bezbjednost saobraćaja, tako i javnog reda i mira, ali i imovinskih, krvnih i drugih delikata - posebno u turističkim mjestima.

To je razlog što je menadžment policije, kao i minulih godina, donio odluku da određeni broj policajaca i inspektora kriminalističke policije, iz sjevernog i centralnog dijela, budu upućeni u primorske opštine - od Ulcinja do Herceg Novog. Osim uniformisane i kriminalističke policije, operativni štab čine i pripadnici granične policije, Sektora za zaštitu ličnosti i objekata i Posebne jedinice.

Uz ocjenu da je Crna Gora bezbjedna turistička destinacija, Janjušević je naveo da je u oblasti javnog reda i mira u prvom kvartalu ove godine registrovano 23,2 odsto prekršaja manje, nego u istom periodu prošle godine, dok je u mjesecu maju ove godine taj procenat niži za 36,5 odsto, nego lani.

Kada je u pitanju turistička sezona, kazao je on, normalno je očekivati da se poveća broja prekršaja, zbog velikog priliva turista.

Bezbjednosno- interesantni vole Budvu

Nikola Janjušević nije želio da licitira sa brojem bezbjednosno - interesantnih lica, koje ljeti posjećuju neke od naših turističkih destinacija, ali je naglasio da policija prati njihovo kretanje.

Ipak, najveći broj takvih ličnosti, prema njegovoj ocjeni, posjećuje metopolu crnogorskog turizma.

U Budvi je najveća frekvencija svih turista, pa i samim tim i bezbjednosno-interesantnih lica”

“Budva je naša top destinacija i najveći broj turista, prema podacima Uprave policije i Turističke organizacije, ljetuje u tom gradu. U Budvi je najveća frekvencija svih turista, pa i samim tim i bezbjednosno-interesantnih lica”, ocijenio je on.

Janujušević je izrazio očekivanje da će se, kao i u prošloj godini, nastaviti trend smanjena krivičnih djela i prekršaja u tom popularnom crnogorskom ljetovalištu.

КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
Земун, Улица цара Душана 196
www.kpa.edu.rs




ЗАКЉУЧЦИ СКУПА
УЛОГА ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА
– VI СЕМИНАР –
Хотел ВУЈИЋ, Дивчибаре, 12. -14. мај 2011.


У периоду од 12. до 14. маја 2011. године, на Дивчибарама је одржан стручни скуп - 6. семинар ''Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја''.

1. На Скупу су представљени и анализирани документи:
• Резолуција УН 64/255 „Унапређење безбедности саобраћаја на путевима“
• Глобални план Деценије акције за безбедност на путевима 2011-2020.

Учесници су снажно подржали ове и друге документе о глобалној безбедности саобраћаја и исказали опредељење да учествују у глобалном плану акција. у складу са тим, на локалном и националном нивоу Деценије акције за безбедност на путевима 2011-2020 теба искористити за унапређење локалних стратегија и планова безбедности саобраћаја.

2. На Скупу је представљено 19 стручних радова чији садржаји одговарају програмској оријентацији скупа. У тим радовима:
• је сагледано стање и тенденције у безбедности саобраћаја,
• су сагледани први ефекти примене ЗОБС-а.
• су представљене мапе ризика по општинама и полицијским управама у Републици Србији.

3. На Скупу су представљена прва искуства у оснивању и раду локалних тела за безбедност саобраћаја. Представљена је припрема и доношење стратешких докумената у јединицама локалне самоуправе, као и методологија анализе стања безбедности саобраћаја у локалној заједници.

4. У оквиру Скупа реализована је обука по програму СЗО „Превенција повреда у друмском саобраћају“. Указано је на значај да што већи број професионалаца прође ову основну обуку јер она пружа основна знања за професионалце разних профила укључене у реализацију послова унапређења Безбедности саобраћаја.

5. У представљеним радовима и дискусијама током Скупа сагледани су неки проблеми примене ЗОБС-а. Препозната је потреба да се захтева од државних органа да успоставе процес сталног унапређивања ЗОБС-а и других прописа. Организатори скупа треба да, на сајту www.bslz.org, успоставе страницу за предлоге и коментаре на ЗОБС и друге прописе. Конкретно, указано је на проблем одређивања граница насеља односно насељеног места на проласцима државних путева, и стога потреба да се преиспита појам насеља/насељеног места, као и надлежност и одговорност над овим деоницама државних путева.

6. Локалне заједнице би требало да оснују и ојачају локална тела за безбедност саобраћаја. Потребно је да се што пре обезбеди анализу стања безбедности саобраћаја и препознају кључни проблеми и потенцијалне мере. У овај процес треба укључити научно истраживачке институције, полицију и јединице локалне самоуправе. Такође, треба што пре покренути припрему Стратегије безбедности саобраћаја и извршних планова, и у све фазе припреме и доношења укључити кључне играче у безбедности саобраћаја.

7. Посебно је анализиран проблем финансирања безбедности саобраћаја. Закључено је да Закон о безбедности саобраћаја пружа добар оквир за стабилно финансирање безбедности саобраћаја, и може се закључити да су први резултати препознати. Међутим, уочени су бројни проблеми и опасности сакојима се треба суочити. То су:
• смањивање (укидање) редовног финансирања саобраћаја и безбедности саобраћаја које је функционисало пре доношења Закона о безбедности саобраћај;
• ненаменско трошење средстава намењених унапређењу безбедности саобраћаја за плате, друге трошкове општине, асфалтирање улица, опремање саобраћајне полиције итд.

Зато је нопходно да јединице локалне самоуправе учине потребне напоре како би наменски инвестирали овај новац у унапређење безбедност саобраћаја. То подразумева инвестиције у складу са чланом 19 Закона о безбедности саобраћаја, у:
1) рад Тела за координацију,
2) унапређење саобраћајног васпитања и образовања,
3) превентивно-промотивне активности из области безбедности саобраћаја и
4) научно-истраживачки рад у области безбедности саобраћаја.

Државни органи треба што пре да ураде ревизију трошења средстава намењених за финансирање безбедности саобраћаја, објаве резултате и санкционишу прекршиоце.

8. Неопходно је да се, уз подршку надлежних институција, спроведе детаљна анализа успостављања заштитиног система у јединицама локалне самоуправе. У оквиру тог посла треба припремити и квалитетан преглед стања институција на локалном нивоу, као и препоруке за даље активности.

9. Потребно је да се, уз подршку надлежних институција, оформи мешовити тим експерата који би пружао подршку у процесу успостављања и јачања заштитног система јединицама локалне самоуправе. За ову активност је неопходно обезбедити и одрживи извор финансирања.

10. Интернет сајт www.bslz.org треба унапредити и учинити трајним извором информација и подршке у јачању заштитног система безбедности саобраћаја у јединицама локалне самоуправе.

11. Потребно је стално унапређивати међусекторску сарадњу и усаглашавање у хоризонталној и вертикалној равни.

12. Препозната је потреба да се стално повећава посвећеност процесу унапређења БС.

Dragan Klikovac, rukovodilac sektora za KNDS u Upravi policije najavio je Helikoptersku kontrolu saobraćaja na svim putnim pravcima u Crnoj Gori.
Klikovac je inače najavio TV Vijesti, pojačanu kontrolu učesnika u saobraćaju u Crnoj Gori, što posebno raduje sve ljude koji podržavaju saobraćajnu policiju na putu za "BEZBJEDNOST NA DRUMU".

Takodje, dana 10.07.2011 godine Nikola Janjušević - pomoćnik direktora Uprave policije najavio je intezivniju kontrolu saobraćajne policije na drumovima.

S poštovanjem,

Administracija foruma.

Istorijat aerodroma Tivat
30.05.1957. godine otvoren je za saobaćaj Aerodrom «Tivat», a činila ga je travnata poletno – sletna staza dimenzija 1200 m x 80 m i asfaltna avio platforma dimenzija 30 m x 30 m, mala pristanišna zgrada sa restoranom i tarasom, mali kontrolni toranj i jedna montažna prostorija za carinsku kontrolu putnika i prtljaga. U periodu do 1968. godine, uglavnom se obavljao putnički saobraćaj avionima DC 3 i IL 14 sa Beogradom, Zagrebom i Skopljem. Od 1968. do 1971. godine, na toj lokaciji se gradi moderni aerodrom.

25.09.1971 godine Aerodrom «Tivat» se ponovo otvara za saobraćaj: sa novom asfaltnom poletno – sletnom stazom dimenzija 2500 m x 45 m, pristanišnom platformom dimenzija 450 m x 70 m i dvije spojnice širine 20 m, putničkom zgradom, novim kontrolnim tornjem i prostorima pratećih službi.
Aerodrom «Tivat» je imao uspon u svom razvoju sve do katastrofalnog zemljotresa 1979. godine kada se moralo pristupiti sanaciji i modernizaciji objekata: presvlačenje poletno – sletne staze novim asfaltnim zastorom, produžena je pristanišna platforma na 460 m i proširena sa tri parking pozicije sa 70 m na 91,5 m i proširena spojnica «A» sa 20 m na 25 m čime je omogućen prihvat širokotrupnih aviona. Svoj maximum u tadašnjoj SFRJ aerodrom je dostigao 1987. godine.

23.04.2003.godine Aerodrom «Tivat» je prešao iz sastava JAT-a u JP «Aerodromi Crne Gore» i od tada počinje njegova ubrzana modernizacija, čiju prvu fazu zaokružuje rekonstruisana i na 4057 m2 proširena pristanišna zgrada, nakon čega slijedi dovršenje opremanja za korištenje aerodroma u noćnim uslovima.
Aerodrom «Tivat» je karakterističan po tome što se preko 80% saobraćaja obavi u toku ljetne turističke sezone uz veoma izražena vršna opterećenja (napr. 12.07.2006.godine je opslužen 9138 putnik). Pristanišna platforma aerodroma ima 7 parking pozicija i može primiti 6 aviona grupe «C» i jedan avion grupe «D», ili 4 aviona grupe «C» i 2 aviona grupe «D». Karakteristični avioni iz grupe «D» koji sleću na aerodrom «Tivat» su: DC 10, IL86 i Boing 767. Aerodrom «Tivat» danas opslužuje najsavremenije avione iz porodice Boing i AirBus, a povjerenje za kvalitetan i profesionalan rad zadobio je od preko 30 avio kompanije među kojima su i svjetska imena kao: SAS, LTU, AirBerlin, ..., i kojima je aerodrom «Tivat» povezan sa 15 destinacija u Evropi: London, Moskva, Pariz, Frankfurt, Stokholm,Prag i dr.

Avio transport se odvija preko dva međunarodna aerodroma: Podgorice (TGD) i Tivta (TIV).

Aerodrom Podgorica: +382(20)653016
Aerodrom Tivat: +382(32)671337

Ukoliko iz vašeg grada ne postoji direktan let za Podgoricu ili Tivat, pogledajte letove preko aerodroma većih evropskih gradova

Kompanija Broj leta Iz Vrijeme Novo Status
Montenegro Airlines YM171 Nis 08:55 08:50 Sletio
Jat Airways JU662 Beograd 09:00 08:45 Sletio
Montenegro Airlines YM101 Beograd 09:15 09:10 Sletio
Montenegro Airlines YM501 Vienna 12:00 12:40 Sletio
Austrian OS727/YM4501 Vienna 14:25 14:15 Sletio
Montenegro Airlines YM151 Zurich 15:45 15:35 Sletio
Jat Airways JU664 Beograd 18:25 18:15 Sletio
Montenegro Airlines YM103 Beograd 20:15 20:10 Sletio
Jat Airways JU668 Beograd 22:25 22:15 Sletio

Saznajte više o graničnim prelazima i plaćanjima na granici

GRANIČNI PRELAZI

Vazdušni: Aerodrom Podgorica (TGD) i Aerodrom Tivat (TIV) - www.montenegroairports.com

Drumski: sa Srbijom (Ranče, Čemerno, Dobrakovo, Kula, Draženovac, Vuče), sa Albanijom (Božaj, Sukobin, Grnčar), sa BiH (Sitnica, Ilino brdo, Vraćenovići, Krstac, Nudo, Šćepan Polje, Metaljka, Šula), sa Hrvatskom (Debeli brijeg, Kobila)

Željeznički: sa Srbijom i Albanijom (Tuzi)

Pomorski: luka Bar, luka Budva, luka Kotor, luka Zelenika, luka Risan



****************** EKO NAKNADA ****************

Domaća i strana, pravna i fizička lica, plaćaju eko naknadu za korišćenje drumskih motornih vozila i njihovih priključnih vozila.

1)Drumska motorna vozila za prevoz putnika sa najmanje četiri točka (kategorija M:

- motorna vozila za prevoz putnika, koja, pored sjedišta vozača, imaju najviše još osam sjedišta. (kategorija M1) - 10 €
- motorna vozila za prevoz putnika koja, pored sjedišta vozača, imaju više od 8 sjedišta i čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 5t. (kategorija M2) - 30 €
- motorna vozila za prevoz putnika koja, pored sjedišta vozača, imaju više od 8 sjedišta i čija je najveća dozvoljena masa veća od 5t (kategorija M3) - 50 €

2)Drumska motorna vozila za prevoz tereta sa najmanje četiri točka(kategorija N)

- motorna vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t(kategorija N1) - 80 €
- motorna vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena masa veća od 3,5 t, ali nije veća od 12 t (kategorija N2) - 100 €
- motorna vozila za prevoz tereta čija je najveća dozvoljena masa veća od 12 t. (kategorija N3) - 150 €

Sva sredstva prikupljena naplatom eko naknade predstavljaju namjenski prihod i koriste se isključivo za finansiranje konkretnih projekata za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Eko vinjeta, koja se dobija plaćanjem eko naknade, važi za period od godinu dana.

Crna Gora je pomorskim putem povezana sa svijetom. Putnički i teretni feriboti redovno saobraćaju na linijama Bar-Bari i Bar-Ankona. Luke Bar, Budva, Kotor i Herceg Novi imaju status luka za međunarodni saobraćaj.

Kontaktirajte:

BARSKA PLOVIDBA AD

Obala 13. jula bb, 85000 Bar
Tel/Fax: + 382 (30) 312 366 / 312 809 / 311 465
Fax: + 382 (30) 311 652
Booking: + 382 (30) 303 469
booking@barplov.com
mlinesagency@t-com.me
www.montenegrolines.net



BRODSKI SAOBRAĆAJ U CRNOJ GORI

Ukoliko želite da skratite put od Tivta do Herceg Novog, postoji trajekt Kamenari-Lepetane

Kontaktirajte:


''POMORSKI SAOBRAĆAJ" - Kamenari
Tel: +382 (33) 673 522

U toku ljetnje sezone trajekt saobraća:
- NON STOP – (00 -24 h)

Vjekovima je barski zaliv pružao utočište pomorcima i brodovima. Luka Bar je osnovana početkom prošlog vijeka - 27.juna 1906.godine - kao rezultat udruženih napora (joint venture) vizionara uz podršku Knjaza crnogorskog Nikole Petrovića. Istorija Luke Bar je kao i istorija Crne Gore, bremenita ljudskim naporima da se stvara i u okolnostima brojnih ratnih razaranja i prirodnih nepogoda.

Tradicija savjesnog poslovanja sa ciljem da se omoguće što bolji uslovi protoka roba, kapitala, ljudi i ideja stvorila je današnje akcionarsko društvo Luku Bar.

Posjetite http://www.lukabar.me/Luka_bar.htm

Savjetujemo da za svaki slučaj, prije puta provjerite satnicu polaska autobusa

AUTOBUSKA STANICA U PODGORICI:+382 (20) 620 430
AUTOBUSKA STANICA U HERCEG NOVOM: +382 (31) 321 225
AUTOBUSKA STANICA U KOTORU: +382 (32) 325 809
AUTOBUSKA STANICA U BUDVI: +382 (33) 456 000
AUTOBUSKA STANICA U BARU: +382 (30) 346 141
AUTOBUSKA STANICA U ULCINJU: +382 (30) 413 225
AUTOBUSKA STANICA U BERANAMA: +382 (51) 234 828
AUTOBUSKA STANICA U BIJELOM POLJU: +382 (50) 432 219
AUTOBUSKA STANICA U PLJEVLJIMA: +382 (52) 323 114
AUTOBUSKA STANICA U NIKŠIĆU: +382 (40) 213 018

RED VOŽNJE

Polasci iz Podgorice:

CETINJE - BUDVA - HERCEG NOVI: 5.30, 6.15, 7.00 7.30, 7.55, 8.00, 8.20, 8.45, 9.00, 10.00, 11.00, 11.30, 12.15, 12.40, 13.00, 14.00, 14.30, 15.30, 15.50, 16.35, 17.20, 18.00, 18.30, 19.00, 20.45;
CETINJE - KOTOR: 5.30, 7.00, 7.30, 8.00, 8.25, 8.45, 9.00, 9.30, 10.00, 10.45, 11.30, 12.15, 12.30, 13.30, 14.30, 15.00, 15.30, 16.45, 17.30, 18.00, 18.30, 19.00;
NIKSIC: 5.55, 6.40, 7.00, 7.10, 7.30, 7.40, 8.00, 8.30, 9.00, 9.15, 9.30, 9.50, 9.55, 10.00, 10.20, 10.35, 10.50, 11.15, 11.35, 11.45, 12.00, 12.20, 12.45, 13.00, 13.15, 13.20, 13.40, 13.50, 14.10, 14.15, 14.20, 14.25, 14.30, 14.35, 14.40, 14.50, 14.55, 15.00, 15.25, 15.40, 16.00, 16.15, 16.20, 16.30, 17.00, 17.45, 18.00, 18.20, 18.30, 19.05, 19.20, 19.30, 20.00, 20.10, 20.40, 21.00, 21.30, 21.50, 22.15, 23.40;
BIJELJINA: 16.45 i 20.25 (utorak, cetvrtak, i nedjelja);
NEVESINJE: 6.40, 8.30, 10.50, 16.45;
GACKO: 6.40, 8.30, 10.50, 16.45;
TREBINJE: 6.30, 10.50, 14.20, 20.25;
BERKOVIĆI: 14.15 (ponedjeljak, srijeda, petak);
SRBINJE: 7.40, 9.30, 13.35, 16.45, 23.40;
BILEĆA: 6.40, 8.30, 10.50, 14.15, 16.45;
SARAJEVO: 7.40, 9.30, 13.35, 23.40;
BANJA LUKA: 20.25 (preko Trebinja, Mostara, Bugojna, Jajca); 21.20 (petkom, subotom, nedjeljom i ponedjeljkom preko Pluzina, Doboja, Dervente);
BIJELO POLJE: 7.00, 7.30, 8.10, 9.00, 9.45, 10.00, 11.00, 12.20, 12.30, 14.30, 15.45, 15.55, 16.30, 18.00, 19.00 (direktno do Bijelog Polja), 20.15, 20.45(direktno do Bijelog Polja), 21.30, 22.30 (direktno do Bijelog Polja) i 23.00;
BERANE: 7.00, 8.10, 9.00, 9.45, 10.00, 11.00, 12.30, 14.30, 15.45, 15.55, 16.30, 18.00, 20.15, 21.30, 23.00;
ANDRIJEVICA: 9.00, 12.30, 18.00;
PLAV: 12.30, 18.00;
GUSINJE: 12.30, 18.00;
PLJEVLJA: 6.00 (preko Niksica); 7.00, 14.00, 15.25, 15.30 (preko Mojkovca);
ŽABLJAK: 6.00, 13.35, 13.50 (preko Niksica), 7.00, 14.00, 15.30, (preko Mojkovca, presijedanje na DJurDjevica Tari);
PLUŽINE: 7.40, 9.30, 12.15, 13.35, 23.40;
ŠAVNIK: 6.00, 13.50;
ROŽAJE: 7.00, 8.10, 9.45, 10.00, 11.00, 12.20, 15.55, 16.30, 20.15, 21.30, 23.00;
BEOGRAD: 7.30, 19.00, 20.00, 20.45, 22.30 (preko Zlatibora), 9.45, 11.00, 23.00 (preko Pazara);
NOVI SAD: 20.45, 22.30, 23.00;
SUBOTICA: 20.45, 22.30;
KRALJEVO: 9.45, 10.00, 11.00, 16.30, 20.15, 21.30, 23.00;
NIŠ: 8.10, 10.00, 16.30, 20.15;
KRAGUJEVAC: 9.45, 11.00, 21.30, 23.00;
UŽICE: 7.00, 19.00, 20.00, 20.45, 22.30;
PRIZREN: 7.00 (preko Peci i Djakovic);
ISTAMBUL: (svake nedjelje) 7.30.


Kontakti većih prevoznika:

Blue Line
Trebinjska 48, Igalo
Tel: +382 (0)31 336 006
Fax: +382 (0)31 336 002
office@blueline-mne.com
www.blueline-mne.com

Autoboka - Kotor
Njegoševa 204
Kotor
Tel: +382 (0)32 322 111, 325 126
www.autoboka.com

Božur - Podgorica
Mitra Bakića 14
Podgorica
Tel: +382 (0)20 634 193, 633 807

Olimpia Express - Budva
Tel: +382 (0)33 451 567, 451 718

Franić-Djurović - Bar
Tel: +382 (0)30 344 856, 345 51

Glušica Prevoz

+38269044944

Radi predostrožnosti oko polazaka savjetujemo da kontaktirate najbližu željezničku stanicu



INFORMACIJE NA TELEFONE

PODGORICA: 020 441 211
BAR: 030 301 622; 030 301 615
SUTOMORE: 030 301 690
NIKŠIĆ: 040 214 493
KOLAŠIN: 020 441 491
MOJKOVAC: 050 472 130
BIJELO POLJE: 050 478 560

POLAZAK IZ PODGORICE:

Beograd: 07:05 (brzi “Tara“); 13:20 (inter city “Podgorica“); 22:10 (brzi “Lovćen“)
Subotica: 20:00 (brzi ”Panonija”)
Novi Sad: 20:00 (brzi ”Panonija”)
Niš: 07:05 (brzi ”Tara”)
Bijelo Polje: 06:12 (lokal); 07:05 (brzi ”Tara”); 13:20 (inter city ”Podgorica”); 17:53 (lokal); 20:00 (brzi ”Panonija”); 22:10 (brzi ”Lovćen”) Bar: 05:36 (lokal); 06:59 (brzi ”Lovćen”); 07:48 (brzi ”Panonija”); 09:43 (lokal); 13:15 (lokal); 15:10 (lokal); 16:40 (lokal); 19:03 (brzi ”Tara”); 20:44 (lokal); 21:59 (inter city ”Podgorica”)

POLAZAK IZ BARA

Beograd: 06:00 (brzi ”Tara”); 12:20 (inter city ”Podgorica”) 21:05 (brzi ”Lovćen”)
Subotica: 18:55 (brzi ”Panonija”)
Novi Sad: 18:55 (brzi ”Panonija”)
Niš: 06:00 (brzi ”Tara”)
Podgorica: 05:04 (lokal); 06:00 (brzi ”Tara”); 07:26 (lokal); 11:40 (lokal); 12:20 (inter city ”Podgorica”); 14:40 (lokal); 16:50 (lokal); 18:25 (lokal); 18:55 (brzi ”Panonija”); 21:05 (brzi ”Lovćen”)
Bijelo Polje: 05:04 (lokal); 06:00 (brzi ”Tara”); 12:20 (inter city ”Podgorica”); 16:50 (lokal); 18:55 (brzi ”Panonija”); 21:05 (brzi ”Lovćen”)

POLAZAK IZ BIJELOG POLJA

Beograd: 00:57 (brzi ”Lovćen”); 09:50 (brzi “Tara”); 16:05 (inter city ”Podgorica”) Subotica: 22:50 (brzi ”Panonija”) Novi Sad: 22:50 (brzi ”Panonija”) Niš: 09:50 (brzi ”Tara”) Podgorica: 04:23 (brzi ”Lovćen”); 05:08 (brzi ”Panonija”); 06:39 (lokal); 16:33 (brzi ”Tara”); 17:47 lokal); 19:18 (inter city ”Podgorica”) Bar: 04:23 (brzi ”Lovćen”); 05:08 (brzi ”Panonija”); 06:39 (lokal); 16:33 (brzi ”Tara”); 17:47 (lokal); 19:18 (inter city ”Podgorica”)

BLIŽI PODACI O MEĐUNARODNIM VOZOVIMA

"Tara", voz br. 430/431. Relacija: Bar – Beograd – Bar “IC Podgorica”, voz br. 432/433. Relacija: Bar – Beograd – Bar "Lovćen", voz br. 434/435. Relacija: Bar – Beograd – Bar "Panonija", voz br. 436/437. Relacija: Bar – Subotica – Bar

Željeznice Crne Gore
Trg Golootočkih žrtava
81000 Podgorica
Tel: +382 (0)20 441 370
Fax:+382 (0)20 441 234
putnicki@zcg-prevoz.me
www.zcg-prevoz.me

DIREKCIJA ZA SAOBRAĆAJ je osnovana Uredbom Vlade Crne Gore aprila 2006. godine na temelju Direkcije za državne puteve koja je obavljala poslove u vezi sa državnim putevima (upravljanje, razvoj, gradnja, rekonstrukcija, održavanje i zaštita državnih puteva; učestvovanje u izradi strategije, srednjoročnog programa i godišnjih planova; priprema poziva na nadmetanje, sprovođenje postupka ustupanja radova za izradu tehničke dokumentacije; priprema finansijske dokumentacije i praćenje utroška finansijskih sredstava; izdavanje saglasnosti za priključenje i ukrštanje državnog puta sa putevima, željezničkom prugom, postavljanje infrastrukturnih objekata na državnom putu i u zaštitnom pojasu; zakup putnog zemljišta; izdavanje dozvola za obavljanje vanrednog prevoza, prekope; izdavanje odobrenja za postavljanje natpisa i reklama, saobraćajno-tehničkih uslova za projektovanje priključaka na državni put i saglasnosti na izrađenu tehničku dokumentaciju).
Pored ovih poslova i zadataka Direkciji za saobraćaj je povjereno i obavljanje poslova iz oblasti drumskog saobraćaja (izdavanje i ukidanje licenci za javni prevoz putnika i tereta u unutrašnjem i međunarodnom drumskom saobraćaju, razmjena i dodjela dozvola dobijenih za slobodni prevoz putnika u međunarodnom drumskom saobraćaju), kao i upravljanje, razvoj, modernizacija, rekonstrukcija i zaštita željezničkih pruga u Crnoj Gori.

U okviru Direkcije za saobraćaj postoje četiri unutrašnje organizacione jedinice:
Sektor za pripremu, građenje i održavanje državnih puteva
Sektor željezničkog saobraćaja
Sektor drumskog saobraćaja
Služba za opšte poslove i finansije.

U Direkciji za saobraćaj sistematizovano je 61 radno mjesto od čega je trenutno popunjeno 41 (33 sa visokom stručnom spremom) sa tendencijom povećanja broja službenika zbog povećanog obima posla.

Od svog formiranja Direkcija za saobraćaj je postigla značajne rezultate na održavanju, rekonstrukciji i izgradnji putne mreže. Stanje na putnim pravcima koje je, zbog nedovršenosti putne infrastrukture, starosti, opterećenja većih od projektovanih, bilo izuzetno loše, značajno se popravilo.

Izvršene su brojne sanacije trupa puta, klizišta i nestabilnih kosina na magistralnim putevima, rekonstrukcije regionalnih puteva, sanacije asfaltnih kolovoza, rekonstrukcije mostova i tunela, izgrađene treće trake.

Jedan od najznačajnijih projekata Direkcije je izgradnja magistralnog puta Risan-Žabljak koji po značaju predstavlja drugu razvojnu osovinu koja treba da integriše sjeverni, srednji i južni region, a posebno da posluži povezivanju primorskog i kontinentalnog turističkog područja.

Značajna finansijska sredstva i veliki rad ulažu se i za izgradnju obilaznica/mini obilaznica oko svih većih gradova i rješavanje uskih grla na magistralnim i regionalnim putevima u Crnoj Gori.

Direkcija za saobraćaj je ušla i u realizaciju najvećeg inženjerskog i građevinskog projekta u Crnoj Gori – izgradnju autoputa Bar – Boljare. Autoput Bar-Boljare kao dio autoputa Beograd-Bar predstavljaće krak Transevropske magistrale koja povezuje osnovni pravac TEM-a (od Gdanjska do Atine i Istanbula) sa Jadranskim morem.
U sistemu putne mreže Crne Gore, ovaj putni pravac predstavlja osnovnu vezu na pravcu sjever-jug, te omogućava i odgovarajuće veze prema Bosni i Hercegovini i Albaniji preko sistema postojećih mreža puteva. Veza Bara sa koridorom X, odnosno Bar–Beograd, ne samo da je strateška orijentacija Crne Gore zbog povezivanja sa Centralnom Evropom već je i pravac koji ima u velikoj mjeri definisan i drumski i željeznički koridor, poseban značaj za Luku Bar i kompletan ekonomski razvoj Crne Gore.

Od velikog su značaja i poslovi u oblasti željezničke infrastrukture koji obuhvataju investiciono održavanje građevinske i elektrotehničke infrastrukture.

Svi poslovi i projekti koje Direkcija za saobraćaj realizuje i namjerava realizovati u narednom periodu usmjereni su prvenstveno ka obezbjeđivanju nesmetanog i bezbjednog odvijanja saobraćaja, ali i ka uključivanju Crne Gore u mrežu puteva visokog ranga sa mogućnošću povezivanja svih transverzalnih, magistralnih i regionalnih puteva u moderan putni saobraćaj što je izuzetno važno s obzirom na značaj koji putna i ostala saobraćajna infrastruktura ima za privrednu, političku, kulturnu i sve ostale sfere društvenog života. GRADIMO PUTEVE ZA BUDUĆNOST!

U nadi da ćemo našim radom na poboljšanju putne i željezničke infrastrukture doprinijeti opštim naporima da se sačuvaju, prije svega, ljudski životi želimo vam srećan put!

Čast nam je da Vas pozovemo na multimedijalni događaj pod nazivom PAX FEST koji će se održati u nedjelju, 3. aprila 2011. godine na Fakultetu za državne i evropske studije u Podgorici.

Ovaj događaj, shodno VII polugodišnjem Akcionom planu za implementaciju Komunikacione strategije o evroatlantskim integracijama Crne Gore zajednički organizuju Vladin Koordinacioni tim i Fakultet za državne i evropske studije.

PAX FEST se organizuje u susret 4. aprilu, Danu studenata, ujedno i danu potpisivanja Vašingtonskog ugovora, kojim je formiran NATO, te će u duhu partnerstva u organizaciji učestvovati i studenti i predstavnici Univerziteta Donja Gorica.

Festival, koji se održava pod sloganom ‘’MIR – Mladi i akcija’’ će biti podijeljen u više segmenata interaktivnog karaktera, kao što su: takmičenje u govorništvu, koje će se održati pod sloganom ‘’S ponosom kažem’’, zatim takmičenje za najbolju fotografiju, pod sloganom ‘’Širim dalje’’, kao i takmičenje za izbor i obrazloženje najboljeg video klipa, pod nazivom ‘’Vidim i osjećam’’.

Multimedijalni događaj PAX FEST održaće se u nedjelju, 3. aprila 2011. godine, sa početkom u 16 sati, na Fakultetu za državne i evropske studije.

U nadi da ćete prisustvovati ovom događaju,

srdačno Vas pozdravljamo,

Pax Fest tim